salatice, salatice, buduce kuvarice

Domaca radionice uglavnom sluze da ja posle toga podignem kucu naglavacke i ribam,ribam, izbacim tonu djubreta, papira i obavezno se nakon toga usinem, i redovno sebi obecam nikada vise,  a onda koliko sutradan kazem ma neka, zazelezes se ovog haosa po kuci.
Elem resili su da me iznenade, do sad je to bilo uglavnom pripomoc odmoc, a sad ispocetka, ceo proces prepustam njima. Iznele su feta sir, pavlaku, sunku, praziluk. gomilu posuda, onih metalnih, valjda najbolje zvece kad slete sa nezavrsenih elemenata kuhinje. I krece moje preznojavanje, prisluskivanje, u ocekivanju da neko prereze najmanje ruku onim malim tupim nozicem. Samo zaboravila sam, ove mlade generacije vec imaju ugradjeno uputstvo i spretnost rukovanja pomocnim aparatima, te sam cula da u isto vreme rade secko i mixer. Izadjem u dvoriste i zalepim glavu na poluledene staklene prizme kroz koje naravno da nista ne vidim, onda sam ispod prozora poterala sve raspevane macke u iscekivanju vecere, i dok sam se tako u krug motala, virila, gledala, pozvase me. Utrcala sam u panici, a  imala sam sta i da vidim, gotova salata, bez preterane dekoracije, ili bolje receno bez ikakve dekoracije, delovala je primamljivo, one su vec odjurile dalje, a sudovi su me sacekali. E ako hoce restoran, morace da prouce i ribanje.

Malopre su mi najavile da su spremne za svoju prvu tortu, a ja sam resila da cemo ipak da idemo na klizanje.

Svet oko nas

Svet oko nas ili kako ga skraceno zovu SON.
Kad cujem ono SON ja prvo pomislim na
Son makaron
son flero
emaro, emaro
teo, teo, ti, ti, ti,....

A u stvari nije. Kad smo nekog 5. septembra dobili knjigu otvorim pogledam 6 recenica na 6 strana i gomila nekih slika. Nista nepoznato, nista novo, sve poznato. Pomislim eto nama jedan predmet manje za ucenje.

Medjutim prvi kontrolni me razuverio da to i nije tako kada smo u rodbinskim odnosima dobili odgovor da su svi svima unuci :)
Za drugi kontrolni smo se dobro spremili, a za treci smo se opustili jer smo zavrsili i skolicu saobracaja http://www.usceshoppingcenter.com/dogadjaji/Pe-ke-bez-gre-ke-kola-saobra-aja-za-decu.html , pa nam je to bas bilo poznato i nismo se knjige vatali, jes da u knjizi ima par slika.
Krene nam drugo polugodiste mi opusteni, prvi kontrolni, pljas, nema tacnih, kako bre nema tacnih, nema, sve precrtano.
Kaze sveska nije dan Dan nego obdanica, ajd jeste, al kad smo mi to koristili, uz redovne bisere koliko je 4 nedelje i 2 ili 3 dana, sa odgovorima od 9 nedelja, 7 dana, 8 godina...
al pogdak u metu nema, nema nigde mesec dana.
Eeee a ni nedelja nije nedelja, nego je sedmica, mislim sto jes jes, al ja tu semicu kao pojam ne secam se kad sam koristila, a ni obdanicu. al dobro eto naucili i savladali i kako se zove polovina obdanice, i polovina noci, i sta je od jutra do podneva.
Sad uce, ali za 3 nedelje smo morali da naucimo delove biljke, delove zivotinje, delove coveka, domace i divlje zivotinje, domace i divlje biljke, sto bi moja deca rekla pre ove skole smo sve znali, a sad smo glupi.
A ja moram da cutim jer je izgleda i mama poglupela od starosti ili izgleda nove generacije to ipak bolje znaju.

Son makaron, son flero, emaro, emaro, teo, teo, ti, ti, ti, teo, teo, ti, ti, ti,......

8 mart - zena-majka-cerka

Klara Cetkin je organizovala prvu proslavu "Medjunarodnog dana zena" 8.marta 1911. Izborila se i Klara i Roza Luksemberg da imamo pravo glasa, da mozemo da ravnopravno radimo, borile su se za nas koje nismo ni postojale kao plan univerzuma, i izborile se. 
Nisam o 8. martu previse razmisljala, znam da je moja baka bila smrtno uvredjena jedne godine kada sam zaboravila da joj cestitam, njoj je to mnogo znacilo, i mojoj tetki je taj praznik puno znacio, a meni je bio dan kao i svaki drugi.
Prosle godine sam se prvi put osetila potpuno i posebno za taj 8. mart, jer sam shvatila da su se i Klara i Roza i mnoge zene pre i posle njih borile da moja dva ceda mogu da same izaberu put, da biraju s kim hoce i nece da idu tim putem, da se bave i zenskim i muskim poslovima onako kako one hoce. 
Prvi put sam dobila prave osmomartovske cestitke i htela sam da odletim u svemir od naduvavanja ponosom.

Sinoc sam dobila ruzu od "kret" papira u ciklama boji, i sve najurednije namirisanu mojim omiljenim parfrmom. I cele noci mi je mirisalo sve oko mene.

A dobila sam i sastave.

Manje dete sturo na recima kad je u pitanju iskazivanje emocija (ljubi je otac)
Pre citanja sastava mala napomena jesam slonica po tonazi koju trenutno pokusavam da pretvorim u kilazu, ali imam tamno smedju dugu kosu, frizeri me sisaju po najskupljoj tarifi :D

Moja mama

Moja mama se zove V. Ona ima crvenu kosu. Moja mama je lepa. Pomazem joj i ona pomaze meni. 
Ja nju volim kao nikoga na svetu. Ima ogroman talenat za crtanje.
by Kiki

Veliko dete je imalo svojih pet minuta slave

Moja mama

Moja mama se zove V. ona ima kratku kosu. Moja mama ima prelepo lice i nezne mekane ruke kao jastuke.
Moja mama ima malo veliki stomak. Ona je divna i mnogo volim da vreme provedem sa njom. Ona ima predivan glas i ja je mnogo volim jer mi se ona raduje. Ja nju volim najvise na svetu.
by Alex

I sinoc sam citala mom dragom, on se valjao od smeha bezobrazno, a ja sam bila srecna, jer koliko god kod prve bilo sturo, a kod drugo previse i nepotrebno izdetaljisano, mene moja deca vole onako kako se mame vole, najlepse na svetu celom.

I za kraj pesmica cijeg pisca danima bespomucno trazimo, ali nam ne ide od ruke,
a pesma je za sve mame ovoga sveta

Ko nam daje osmeh prvi                     Da hodamo ko nas uci                      Ta je lepsa od svih zvezda
i ciji smo deo krvi                               ko se s nama stalno muci                  kraj nje nisam nikad sama
Ko nam pruza prvu hranu                    ko nas ljubi nezno, milo                    najveca na celom svetu
i miluje na svom dlanu                         ko nam pruza nam toplo krilo.           za sve nas je nasa mama

Matematika

E ucili smo je i mi, i nekima je brze a nekima sporije ulazila u glavu, ali smo imali jednu celu skolsku godinu da savladamo prvu deseticu, da je naucimo da je ubacimo u memoriju tako da nikada ne izadje. I niko nije izasao da nije znao prvu deseticu i sta je i kakva je i gde je.
Znali smo mi i sta je vece i sta je manje, i da odredimo skupove , e to mi je bila nocna mora ne secam se vise zasto, ali znam da kad mi postavi zadatak skupova meni graske znoja izbiju na sve strane.
Lepa je matematika kad ti je objasni neko ko zna i neko ko ima vremena da ti je objasni, ali imamo mi nekoga ko je smatrao da ucitelji se silno dosadjuju na casovima kada ponavljaju pa je u program za 1.razred uveo celu prvu stotinu.
E sad sme se mrdnuli od prve desetice u kojoj smo gle cuda pomenuli i ucili X, neka nam je u pomoci i svo strpljenje i sva pamet koju imamo da mladumcima objasnimo da oni to moraju da nauce i znaju.

Srpski jezik

Da dodam knjizevnost odmah od prvog razreda ili da sacekam jos koji.Imam utisak da su ovi koji su u ministarstvu, politici, da su to ljudi koji su kroz svoje skolovanje trcali i nisu se zaustavljali, 2 razreda od jednom maciji kasalj, nije to nista, moze uvek i bolje i vise, sramota je u nasem jeziku da se zaustavis da promislis, da naucis slovo, da pusti prvake da se ponekad igraju sa uciteljicom igrica koje smo mi nekad igrali, i izasli smo pismeni, imam utisak i pismeniji od nekih novih generacija koje pune, sto bi moje dete reklo kao da ima kompjuter u glavi pa samp pribelezi i sacuvaj.

Ucimo azbuku, ucimo o Vuku Stefanovicu Karadzicu, imamo i 2 bukvara, jedan u skoli, jedan kuci.
Dok smo se pripremali za polazak, u skoli su nam milion i jedan put ponovili da ne opismenjavamo decu da ce to doci samo, da ne moraju da znaju da citaju, pisu, sabiraju, da ih ne mucimo, bice im dosadno u skoli. I ja sam smatrala da to tako treba. Odusevljenje sa svakim novim slovom je splasnjavalo jer je i domaci postajao duzi, veci, obimniji.
Kupili smo malu svesku, ne bilo kakavu nego onu pravu sa uskim i sirokim linijama, ali ukoricenu, da ne prave deca usi (ko da ce ih to spreciti), pa Kako rastu slova, jao kako lepa radna sveska, papir za nijansu bolji od toalet papira, ali kad prvacici krenu da pisu pa stisnu, pa malo pritisnu pa jos i pogrese, a onda olovka proleti, pa suze kako ce sutra tako neuredni aaaaaaaa
E a tu je i pcelica e ona nam bas treba, za domace naravno, ali moram priznati za 450 dinara po predemetu i papir odlican i zanimljiv nacin prikazaivanja i deca vole da je resavaju, nemaju frku da otvore, ako pogrese nece pocepati 6 listova ili bolje receno nece ni jedan a cak ce i obrisati i napisati.
Mili bukvar citamo pa citamo pa onda ukapiram da ga ja citam a cedovista hrcu sve u sesnaest.
U novembru sam imala jednog slovo po slovo citaca koji jedva razume procitano i jednog srikaca koji razume sve, do decembra se situacija popravila, onaj slovov po slovo je bar znao sta je procitao, ali tehnika ostala nepromenjena, drugi citac je poceo da tecno cita i cirilicu i da srice latinicu.

Zimski raspust smo proveli u nicemu, preganjanju da se makar nesto cita, i u drugo polugodje smo krenuli kao da u skoli nikada nismo bili :D

Elem, diktati od pocetnih gde se doalzilo sa napisane 2 od izdiktiranih 5 ja dodjoh do toga da oba deteta rade sasvim solidno, jedna odlicno druga i jace od solidno, al to ti je muka kad ih imas dvoje kuci, pa sve razlike primetis . Pisana slova, muko moja pregolema, e ona su nas sacekala, tempo, eee nisam znala da onaj tempo moze brze, a kasnili smo sa programom, mnogoooo smo okasnili pa smo radili 2,3 slova odjedared. I onda sok, pa deca nemaju pojam da prepricavaju, znale su, a opet zaboravile su, od silnog prepisivanja i pisanja zaboravili smo da prepricavamo.

Evo nam ga i trece tromesecje uspesno smo savladali i pisana slova, citanje i dalje nije bas najsjajnije, ali ucimo, vezbamo, eee sad treba verbalno i preneti u svesku. Svrakopisi kod jedne postade rukopis da joj ponosni otac pozavidi a kod druge i njoj ce uskoro da zavidi na rukopisu. Priznajem prvoj i ja pomalo zavidim, ja onako navezbah pisanje oko 10te godine, doduse nasa uciteljica je gle cuda imala vremena i da se igra sa nama, njihova i da hoce ne moze da stigne, program joj dahce za vratom, juri je ona mu bezi, on je stize, a nocne more nema samo ona imaju ih i deca i roditelji, samo izgleda mi nasi ministri imaju mantru moze i vise i bolje i mnogo vise i mnogo bolje, pa mozda uskoro osnovno obrazovanje smanje na 5 godina ako jos malo budu zgurali gradivo, e onda cemo birati sta je bitno da znaju sta moze i kasnije :(

U skoli drugi put

Prvi put u skoli je bio davno, pre vise od 30 godina, i bilo je lakse, ja sam bila uzbudjena, malo vise pospana, ali zadovoljna jer nisam vise ona mala. Imala sam celih 6 godina.

Sedela sam u prvoj klupi, polurascupana a negde oko 10 sam vec skoro pa zaspala, oko 12h me uciteljica probudila da sidjem na rucak, i tako ej prosao moj prvi dan.

E dozivela sam novi prvi dan. Nisam spavala celu noc, ujutro sam vec ispeglala nove haljine, otpakovala nove carapice, uglancala dva para cipelica.  Pozvala frizera kako bi upleo neku podivljalu kosu na dve glave, a i mene malo sredio, a onda i restoran da sve to veceras lepo proslavimo. Ej nismo vise roditelji beba, nego dve devojcice.

Docek prvaka, one su nas napustile i otisle sa drugarima 2 minuta po ulasku u dvoriste, stajale su kraj nas tek onoliko koliko je dovoljno da procene na kojus tranu da odjure. Nekako su shvatili svi oni onako sredjeni da su tu dosli da poziraju,a  blicevi su sevali do trenutka dok nije pocela priredba. Dok su se oni nestrpljivo gurkali cekajuci prozivku ja sam vec pocela da jecam u sebi od ponosa i srece. Dok je krenula prozivka, ja sam trosila vec 5-tu maramicu, muzic je prevrtao ocima na ovaj neocekivani izliv emocija, a deca su proveravala da li su sve drugarice i dalje na broju jer priblizavao se kraj prozivke 4-tog odelenja i svi su i dalje zajedno stajali. Pomislih odmah jadna uciteljica, em mlada, em prva generacija, nema ona pojma sta ce je snaci.

Udjose mladunci, ponosni roditelji umarsirase za njima, oni sede ni da nas pogledaju, posle 10 minuta uciteljica kaze roditelji napolje, ja izadjem, onaj cool tata se drzi za klupu, kako ce mladunce same da ostavi. Izvucem ga iz ucionice i izadjem napolje sa ostalim mamam, kad izlece otac izbezumljeno, zove uciteljica a ti se raspricala, udjemo pokupimo mladunce i odemo na veceru, ni slutili nismo da cemo vec koliko sutradan odraditi svoj prvi dugometrazni domaci zadatak :D