Stavros - mesto koje se voli

Stavros je mali gradic na severu Grcke, u zalivu Strimonokos. Razlog zbog kog smo se prvi put za njega odlucili je bila blizina Soluna, neki medjugradski bus kojim si mogao sam da odes i do SOluna i do Kavale i ne zavisis od agencija. a onda smo tamo zatekli toplo more, dug plicak, sumu platana, ljubazne i opustene Grke sa kojima smo se sporazumevali malo na engleskom, malo na srpskom, a bogami i noge i ruke su igrale dobru ulogu u odredjenim situacijama.

Nije nam licio na morski gradic previse, voda je slana, ali nekako ne ostaje onaj ukus soli na usnama, pesak se brzo zamuti zbog plicaka, nema onu divnu zelenu boju, ali meni a i mojoj deci ni jedan gradic nije kao Stavros. I ljubav prema girosu je rasla sa svakom posetom, a kad su klinceze stigle u nas zivot nekako se ovaj gradic nametnuo kao savrseno resenje. Prve godine sa njima smo upoznali vlasnike Stavros beach-a (http://stavrosbeach.gr/en). Stariji gospodin je bio posebno odusevljen nasom pet minuta starijom cerkom koja je crna i markantna i pitoma i melje kao navijena. Posebno su mu se svidele jer su se stalno smejale, i bile su ziva vatra. U prolazu ih je stipao za obraze i donosio im sladolede i ganjao sina da bi i on zeleo unuce. Sin u najboljim godinama tek 20 i neku, za posao odlican, ali jos zeljan da putuje, zivi i uziva u sopstvenoj slobodi nije previse zurio ni da se zeni ni da ocu podari unucice, jedino nije krio odusevljenje decom. Rodjen istog dana kao i cicane brzo ih je prepoznao nekako se ti blizanci uvek pronadju, kad god ih je video u  dvoristu jurcao je da im istipa obraze i da sa njima ganja loptu i skace u bazen.
Mi smo bili zateceni te prve godine a onda je narednih 7 godina nasa destinacija bila u istoj sobi. Nekako se podrazumevalo da smo mi bas tu gosti. Kad su napunile 8 te godine smo shvatili da su devojke prerasle Stavros i da je dosao onaj trenutak kada sa njima mozemo opusteno da krenemo i na druge destinacije, ali i dalje je Stavros mesto u kome cu kad odem u penziju rado odmarati u onim majsko/septembarskim odmorima :)

OD celog Stavros posebno mesto kje smo porodicno voleli je kafic Kozi, oko ovog kafica je uvek bilo u junu pacica i guscica, pa su deca odsevljeno letela za njima. A u vremem najvece vrucine hlad koji pruza kafic je nezamenljiv. Na plazi ispred ovog kafica su prvi put videle sundjere i zvezde, ulovile prve skoljke i rakove.