Borovec

Krenuli smo ka Borovecu u ranim jutarnjim satima, pratilo nas je zubato sunce i ledeni vetar.
Znali smo i gde idemo i u koji hotel i da je klopa losa, ali sobe prostrane, ciste i tople. Staze i gondole na par stotina metara, sve smo znali, ali nas je kao i prethodne godinedemoralisao izostanak snega. Prosli smo Sofiju i krenuli ka Dupnici, pa Sapareva banja, vise smo snega u Beogradu ostavili, a onda krivina i kao da smo uplovili u drugi svet, ogromni zeleni borovi, sneg, i  sve je izgledalo kao bajka


U nasoj porodici neki skijaju, neki uzivaju u setnji. Tih 7 dana podredjeno je cistom vazduhu i boravku na njemu. Neki uzivaju, neki kukaju, ali ne odustaju, svako svoju zabavu ima.
Sjajne devojke skijaju sada  vec vise nego odlicno i na skijama u pratnji svog oca su obisle sve staze koje su im bile u planu.

5 minuta mladja devojka je jedno popodne zamenila skije setnjom i hipnotisana zurkom na stazi koju su pravili Englezi bukvalno me vukla ka njima. Potpuno opcinjeno je posmatrala gomilu mladih opustenih ljudi koji su uz Peperse i AC-DC djuskali na stazi, smejali se, pevali. Komentar joj je bio, super im je muzika i svi su obuceni i svi uzivaju. Mnogo mi se svidja ovo. A ja sam za moju decu pozelela da isto tako uzivaju u svojoj mladosti i prozive je punim plucima.

Ja sam setala u krug, sacekivala kod ski liftova, snimala i slikala, vozila se gondolom. Posle nedelju dana smo se pozdravili sa ovom divnom planinom i pozeleli sebi da je i dogodine obidjemo.