Albena

Kad si mlad i ne drzi te mesto otkrivas, ne razmisljas previse o smestaju, o duzini puta, razmisljas samo gde ces, s kim ces i da to bude sto duze a da ono sto si skupio prethodne godine za troskarenje potraje. A jos kad si zaljubljen pa ni kraj sveta svakako nije daleko, a ne odlazak u Bugarsku.
Prvi odlazak je bio u avgustu 2003.-ce godine. Krenuli smo 2 dana pre uplacenog aranzmana u starom BMW koji je bio dovoljno mali da smo jedva strpali 2 kofera i menjali se na suvozacevom sedistu da se protegnemo.  Meni je put bio ocaravajuc, zbunjujuc. Prva tuga mi je tada bio put od Nisa do granice, oronule kuce, napusteni i zarasli predeli, i tek tu i tamo po neki covek. Automobila samo sa Nemackim, Svedskim, Svajcarskim tablicama... Objasnise mi da Turci idu kuci. A opet mi smo jedva i pumpu nasli. Moram priznati da kada uporedim onda i sada ta slika se na bolje menjala u narednim godinama kada nas je put na tu stranu nosio, mada i dalje je prilicno tuzno, jer cini mi se da tamo ima potencijala i za turizam i za poljoprivredu i za mnogo drugih delatnosti.
Tada nije bilo vinjeta ali se zbog pticijeg ili vec nekog gripa prolazilo kroz bazene sa vodom. Niko nas nije pitao nista, samo smo prosli. Prve godine od kada su uveli vinjete mi smo sa mladim damama predskolcima zapucali u Albenu zbog Delfinarijuma, a i savrsene cene koju smo dobili u ponudi naravno. Cak nam ni put od 13 sati nije predstavljao problem.
Vratila sam se iz Rusije godinu dana ranije (2002) za stalno i put kroz Bugarsku, jezik, tragovi komunizma su i te kako bili prisutni kao i u Rusiji, cim se malo otrgnes od velikih gradova, iako mi to nije bas bilo pravo. Kad smo izasli sa obilaznice iz Sofije i krenuli ka Velikom Trnovu samo tuga u selima kroz koja smo prolazili, a sume i planine kroz koje nas je put vodio su bile odmor za oci i za dusu. Problem ovog puta je bio i tada a i godinama kasnije sto osim zaustavnih parkinga ni radnjice ni pumpe na nekoj pristojnoj udaljenosti, kad jednu prodjes do druge ima da se vozi i vozi.
Jedini zivlji grad na putu do Varne je Veliko Trnovo koje je inace vrlo zanimljiva turisticka destinacija, ali na zalost kad znas da imas jos dosta da vozis do odredista ne mili ti se zadrzavanje.
Varna, grad kome kako prilazis kao da ulazis u paralelni svet, prvo krecu malo lepse kuce, novije, renovirane, pa onda bolji put, pa mnogo bolji automobili sa domacim tablicama, a onda i sve sto ide uz bogatiji kraj koji nosi luka, grad koji ima od cega da zivi i puno manjih mesta koje su na putu od Varne do Albene naseg krajnjeg odredista. Letovaliste kome samo fali divni topli Egej, ne smeta ni sto se cak i na hotelima ogleda vreme socijalizma, ma nista borovi, blaga divna klima, cist vazduh, odlicna hrana, siroka divna pescana plaza, mada uzz sve to meni ije i Crno more bilo divno i oni talasi na njemu. Bili smo vise puta u ovom letovalistu i verujem da ce nas put opet nekako odneti ka njemu.Usput smo malo samo malo zavirili u Zlatne Pjasce i Varnu