Kako se planira putovanje?
Pa naravno 6-8 meseci ranije iz vise razloga.
Jednom sam otisla na more tako da sam pre odlaska platila 2 rate a onda od jula kad sam vec zaboravila i kako je bilo do decembra grcala svakog meseca kad se rata skine sa racuna. Tada sam odlucila putovanja moze pod uslovom da se isplate pre polaska, a to onda znaci i planiranje unapred. Podmladak ne reaguje na ovu vrstu problematike, njima je i pakovanje organizovano na 2h pred polazak.
I tako smo mi prosle godine na moru dobili mail od Wizz air-a o njihovim akcijama i zapadne nam za oko Nemacka, i to ni manje ni vise vec Minhen (Memingem). U ovom gradu sam bila pre ravno 20 godina u nadi da cu naci posao, ali nekako nisam ispunjavala uslove bojom pasosa uglavnom.Te sam se nakon 3 nedelje pokunjeno vratila kuci i znala da nikada vise necu ni pokusavati da odem tim povodom. Ono sto jeste, Minhen me je kupio jos onda, jednostavno je bio grad u kom sam sebe pronasla.
Od juna do oktobra vreme je toliko brzo proslo, da nas je iznenadilo. Te smo nekako i u avion usli iako su devojke prvi put dozivele izuvanje pistalice, preglede za ulazak i nije im bilo ni malo prijatno, let je s druge strane uz stapice i nutelu sa stjuardesinih kolica protekao veoma prjatno :)
Prvi obilazak dvorac Nojsvanstajn - kakva lepota majko mila. Alpi i lednicka jezera, vazduh, i dvorac u steni koji oduzima dah, doduse i put do njega mi je ozbiljno oduzeo dah, dok je podmladak kao kozice skakutao uz planinu kao da ne postoji nikakav problem. Sam dvorac nam je spolja oduzimao vise daha nego sama unutrasnjost sto zbog guzve sto zbog zamracenosti prostorija (neophodno da bi se ocuvalo sve unutar njega u prvobitnom stanju) ALi ono sto smo svi porodicno zapamtili je krevet izradjen od drveta na cijem vrhu je scena iz Tristana i Izolde, apsolutno nesto vredno divljenja proizaslo iz ruku fantasticnih drvodelja onog vremena. Druga stvar koja nas je porodicno opcinila je ogromna plesna dvorana napravljena samo za njega, prostor koji vraca kroz vekove sa osecajem da valcer od negde svira. Ovakva prostorija ne iznenadjuje obzirom da svuda postoje tragovi toga koliko je uzivao u lepim stvarima i lepoj muzici, posebno onoj koju je stvarao njegov prijatelj Vagner.
Posebna stvar je njegova potreba da se ne bori sa planinom vec a dvorac utisne u nju pa tako postoji prolaz izmedju prostorija ciji su zidovi ustvari stene.
Pre odlaska na ovom sajtu smo se informisali ( http://putoljub.blogspot.rs/2013/05/bajkoviti-dvorac-neuchwainstein.html ), i shvatili da je prava stvar za nasu decu da obidju ovakvu jednu lokaciju. Ono sto je njih kupilo i predstavljalo im izazov je jezero u kom su hranile labudove, kocije kojima su se neki ljudi vozili do samog dvorca (red je bio predugacak) Ludvigova opcinjenost labudovima, a mene kad sam shvatila da odlicno razumeju sta im vodic na engleskom prica.
Nista manje zanemarljiv je i stari dvorac oko kog ima predivnih fontana, i savrsena organizacija tura koje prolaze.
Bili smo u jesen kada su boje u alpima nezaboravne pa su i slike jedna od najlepsih uspomena koju imamo.
Pa naravno 6-8 meseci ranije iz vise razloga.
Jednom sam otisla na more tako da sam pre odlaska platila 2 rate a onda od jula kad sam vec zaboravila i kako je bilo do decembra grcala svakog meseca kad se rata skine sa racuna. Tada sam odlucila putovanja moze pod uslovom da se isplate pre polaska, a to onda znaci i planiranje unapred. Podmladak ne reaguje na ovu vrstu problematike, njima je i pakovanje organizovano na 2h pred polazak.
I tako smo mi prosle godine na moru dobili mail od Wizz air-a o njihovim akcijama i zapadne nam za oko Nemacka, i to ni manje ni vise vec Minhen (Memingem). U ovom gradu sam bila pre ravno 20 godina u nadi da cu naci posao, ali nekako nisam ispunjavala uslove bojom pasosa uglavnom.Te sam se nakon 3 nedelje pokunjeno vratila kuci i znala da nikada vise necu ni pokusavati da odem tim povodom. Ono sto jeste, Minhen me je kupio jos onda, jednostavno je bio grad u kom sam sebe pronasla.Od juna do oktobra vreme je toliko brzo proslo, da nas je iznenadilo. Te smo nekako i u avion usli iako su devojke prvi put dozivele izuvanje pistalice, preglede za ulazak i nije im bilo ni malo prijatno, let je s druge strane uz stapice i nutelu sa stjuardesinih kolica protekao veoma prjatno :)
Prvi obilazak dvorac Nojsvanstajn - kakva lepota majko mila. Alpi i lednicka jezera, vazduh, i dvorac u steni koji oduzima dah, doduse i put do njega mi je ozbiljno oduzeo dah, dok je podmladak kao kozice skakutao uz planinu kao da ne postoji nikakav problem. Sam dvorac nam je spolja oduzimao vise daha nego sama unutrasnjost sto zbog guzve sto zbog zamracenosti prostorija (neophodno da bi se ocuvalo sve unutar njega u prvobitnom stanju) ALi ono sto smo svi porodicno zapamtili je krevet izradjen od drveta na cijem vrhu je scena iz Tristana i Izolde, apsolutno nesto vredno divljenja proizaslo iz ruku fantasticnih drvodelja onog vremena. Druga stvar koja nas je porodicno opcinila je ogromna plesna dvorana napravljena samo za njega, prostor koji vraca kroz vekove sa osecajem da valcer od negde svira. Ovakva prostorija ne iznenadjuje obzirom da svuda postoje tragovi toga koliko je uzivao u lepim stvarima i lepoj muzici, posebno onoj koju je stvarao njegov prijatelj Vagner.
Posebna stvar je njegova potreba da se ne bori sa planinom vec a dvorac utisne u nju pa tako postoji prolaz izmedju prostorija ciji su zidovi ustvari stene.
Pre odlaska na ovom sajtu smo se informisali ( http://putoljub.blogspot.rs/2013/05/bajkoviti-dvorac-neuchwainstein.html ), i shvatili da je prava stvar za nasu decu da obidju ovakvu jednu lokaciju. Ono sto je njih kupilo i predstavljalo im izazov je jezero u kom su hranile labudove, kocije kojima su se neki ljudi vozili do samog dvorca (red je bio predugacak) Ludvigova opcinjenost labudovima, a mene kad sam shvatila da odlicno razumeju sta im vodic na engleskom prica.
Nista manje zanemarljiv je i stari dvorac oko kog ima predivnih fontana, i savrsena organizacija tura koje prolaze.
Bili smo u jesen kada su boje u alpima nezaboravne pa su i slike jedna od najlepsih uspomena koju imamo.
Posle ovakvog uspona i upale svakog misica red je bio da sledeceg dana sebi priustimo malo odmora. Ono sto su nam preporucili i mi rado preporucujemo. Slike nemamo, jer mesto kao takvo za izaziva da sva tehnika savremenog sveta ostane podalje, a na povrsinu izbije onaj licni hedonizam svakog coveka. Sve sto treba moze da se kupi narukvicom koja se dobije na ulazu, ali niko ne brani i da sve ponesete sa sobom. Mi smo se nosili s tim da kad smo vec toliki put presli i karte (a nisu jeftine) platili vala i taj rucak cemo, a onda nas je u restoranu sacekalo vise nego prijatno iznenadjenje cenama. Sve u svemu, kod nas se u kuci najradije secaju ovog dana provedenog u Termama Erding
http://www.therme-erding.de/
Obilazak Minheha za jedan dan, skoro nemoguca misija, odlucili smo se da obidjemo sam centar i tu smo imali srece da budemo u vreme kada "Glokenspiel" - https://www.youtube.com/watch?v=hsfxTyhCzr8
Sledeca destinacija je bila Olimpijski park. Naravno prva stanica muzej BMW kao ga obici, a ne svratiti. Cak je i podmladak uzivao u obilasku. Onda smo ceo park obisli vozicem, pa peske i hranili razne neke ptice uglavnom patke, bili na tornju sa kog na zalost nismo imali bas pogled ali smo mogli da pricamo kako je ziveti u oblacima :) Dan nam je iscureo pa su neke druge stvari ostale za obici nekom drugom prilikom.
Ovog puta me je jos jedan mali gradic u blizini Minhena kupio, Augsburg, malen, upakovan, sredjen, apsolutno savrsen za odgajanje dece.
Ono sto sam zelela ali nikako nismo upakovali je odlazak u Dahau, logor koji je spomenik jednog vremena, jedne politike koja treba da bude mesto na kome ce se svi secat i nikad zaboraviti koliko zla moze da donese slepo verovanje u idealan svet, ustvari idealan svet u ocima jednog coveka :(
Нема коментара:
Постави коментар