VIkend u Segedinu

April u Beogradu, divan, prelep, topao. U skoli je postalo bas ludo i brzo, i nekako su nam se uskrsnji praznici izvukli da ih nismo ni osetili, kroz kucu nam je prosla cela familija i trebao nam je predah. Trebali smo nas cetvoro jedni drugima da budemo sami i da uzivamo i opustimo se, nekako se odlazak u Segedin nametnuo sam od sebe zbog Aquapolisa.

Rezervisali smo htl Forras, i krenuli, za cas smo stigli, ni osetili put nismo, a vec smo ulazili u Segedin. Presladak mali gradic. Svratili smo do trznog centra na rucak. Malo smo se prosetali, klopali, nista nam bas nije privlacilo paznju nekako nas je vuklo da vidimo taj aquapolis. Smestili smo se u sobe i 10 minuta kasnije smo prolazili kroz tunel do bazena. Deca uzbudjena mi onako prikriveni, a onda rajski bazeni. Nisam sigurna koliko puta smo se spustili, koliko puta smo pljuskali, isli malo na ove, malo na one bazene, ali definitivno izlazak na zubato sunce dok smo plivali kroz toplu vodu je bio poseban dozivljaj. Deca su bila odusevljena. Hrana bozanstvena, ma zamerku ni jednu nismo imali. Uvece smo prosetali po centru grada malo. Posebno su nam se dopale male skulpture koje su izgledale bas kao da im je tu mesto. Deci se posebno dopalo sto je sve jako cisto i sredjeno, i most preko Tise, i sto je svuda predvidjeno mesto za bicikle. Sutradan smo odlucili da decu jos malo iznenadimo. One su ocekivale da se vratimo kuci posle dorucka, a mi smo skrenuli ka mOrahalom banji. Kad sam im izvadila torbu sa kupacim kostimima i peskirima i dala ostale su zatecene, od srece nisu mogle ni da progovore. I u Morahalom banji, cist hedonizam, visesatno uzivanje u bazenima, toboganima, izlezavanju. Toliko su bile pune utisaka, da ih je poslednja stvar koju smo za njih uradili apsolutno kupila za ceo zivot. U kolima smo naucili pesmicu, koja je bila za domaci, pregledala sam matematiku koju su tog jutra uradili, i rekla muzicu moze. One su vec bile ubedjene da cemo negde samo vecerati, pa ih je trenutak kada su shvatile da stojimo ispred ZOO vrta ostavila bez teksta. Sam zoloski vrt je na fantasticnoj lokaciji, pokusaj da se zivotinje smeste u sto prirodnije okruzenje daje mu posebnu draz, ali ovog puta poprilican broj kaveza je bio u fazi renoviranja, kao i majmunsko ostrvo, nismo mogli proci ni iznad stanista jelena i srna mosticima koji su im prethodnog puta bili toliko urezani da su ih mesecima crtali kao nesto najlepse, mostic na kom je devojcica, a dole lane. Imale su 4 godine.

U kolima je odjednom postalo jasno da smo zaboravili da jedemo, a na pitanje sta cemo, dobili smo jednostavan odgovor, pa burek :D